De­sni­čar­ski na­ci­o­na­li­zam bi­lje­ži uspon u Nje­mač­koj, a an­ke­te po­ka­zu­ju da bi Al­ter­na­ti­va za Nje­mač­ku (AFD), či­ja plat­for­ma u ve­li­koj mje­ri sli­je­di for­mu­lu kla­sič­nih evrop­skih de­sni­čar­skih po­pu­li­sta, mo­gla da osvo­ji gla­sač­ki blok od čak 30 od­sto nje­mač­kih bi­ra­ča, na­vo­di u ana­li­zi Nje­mač­ki Mar­ša­lov fond.
AFD, ko­ja se po­zi­ci­o­ni­ra kao stran­ka ko­ja se za­la­že za na­ci­ju, a pro­ti­vi se po­sto­je­ćem po­li­tič­kom esta­bli­šmen­tu, pr­vo­bit­no je osno­va­na kao par­ti­ja ko­ja je pro­tiv eura, ma­da ne nu­žno i pro­tiv Evro­pe, a sa­da na­pa­da nje­mač­ke po­li­ti­ča­re zbog ne­že­lje­nih dru­štve­nih pro­mje­na sva­ke vr­ste u pro­te­klih par de­ce­ni­ja.
Ta­ko­đe kri­vi mi­gran­te i uti­caj Evrop­ske uni­je za re­me­će­nje sjaj­ne sli­ke o nje­mač­koj na­ci­ji.
Me­đu­tim, AFD je pod­ri­ve­na unu­tra­šnjim stra­nač­kim spo­ro­vi­ma iz­me­đu ne­for­mal­nog par­tij­skog li­de­ra Ber­nda Lu­kea i na­ci­o­nal­kon­zer­va­tiv­ne frak­ci­je.
Po ve­ći­ni po­li­tič­kih pi­ta­nja, kri­lo stran­ke ko­je po­dr­ža­va Lu­kea te­ži da usvo­ji ne­ke od sta­vo­va ko­je su za­stu­pa­le i hri­šćan­ske de­mo­kra­te pri­je sa­mo 10 go­di­na.
Na pri­mjer, Lu­ke po­zi­va stran­ku da se po­sve­ti tran­sa­tlant­skoj i evrop­skoj sa­rad­nji, skep­ti­čan je u po­gle­du Ru­si­je na če­lu sa pred­sjed­ni­kom Vla­di­mi­rom Pu­ti­nom i pred­la­že stro­gi stav o imi­gra­ci­o­noj po­li­ti­ci.
Isto­vre­me­no, eks­trem­ni­je de­sni­čar­ska na­ci­o­nal­kon­zer­va­tiv­na frak­ci­ja pod vođ­stvom Kon­ra­da Ada­ma, Alek­san­dra Ga­u­lan­da i Fra­u­ke Pe­tri že­li da po­zi­ci­o­ni­ra AFD kao nje­mač­ku ver­zi­ju fran­cu­skog Na­ci­o­nal­nog fron­ta (FN).
Oni sma­tra­ju da bi AFD tre­ba­lo da se fo­ku­si­ra uglav­nom na pi­ta­nja ve­za­na za nje­mač­ki iden­ti­tet, po ko­ji­ma su sta­vo­vi hri­šćan­skih de­mo­kra­ta da­le­ko li­be­ral­ni­ji.
Kao ta­kva, ova frak­ci­ja u pot­pu­no­sti od­ba­cu­je tran­sa­tlant­sku sa­rad­nju, po­ka­zu­je ve­li­ke sim­pa­ti­je pre­ma ru­skom sta­vu o Ukra­ji­ni i pred­la­že se­lek­tiv­nu mi­gra­ci­ju na osno­vu vje­ro­i­spo­vi­je­sti.
Za­ni­mlji­vo je da in­ter­ne ras­pra­ve do sa­da go­to­vo da ni­su ima­le uti­ca­ja na jav­nu re­pu­ta­ci­ju AFD, po­što an­ke­te od sre­di­ne 2013. po­ka­zu­ju da ta par­ti­ja ima sta­bil­nih šest do osam od­sto pri­sta­li­ca.
Na par­tij­skoj kon­ven­ci­ji u Bre­me­nu 31. ja­nu­a­ra, sko­ro svi unu­tar­par­tij­ski kon­flik­ti ri­je­še­ni su u ko­rist Lu­kea, ko­ji će, po svoj pri­li­ci, po­sta­ti je­di­ni li­der te stran­ke u no­vem­bru.
Kao što Lu­ke če­sto is­ti­če, s ob­zi­rom na pred­sto­je­će va­žne fe­de­ral­ne dr­žav­ne iz­bo­re, va­žno je da stran­ka sti­ša svo­je unu­tra­šnje spo­ro­ve, a po­ziv na je­din­stvo mu je i do­nio po­dr­šku mno­gih čla­no­va AFD, iako ra­zi­la­že­nja u sta­vo­vi­ma i da­lje po­sto­je.
Ne­ko­li­ko čla­no­va par­ti­je je, me­đu­tim, is­ka­za­lo ne­za­do­volj­stvo zbog Lu­ke­o­ve iz­ja­ve da bi se po­vu­kao sa če­la stran­ke ako nje­go­vi pred­lo­zi ne bi bi­li pri­hva­će­ni, ali je nji­ho­vo ne­za­do­volj­stvo tim „auto­ri­ta­r­nim tak­ti­ka­ma” do­ne­kle ubla­že­no stra­hom da AFD ne bu­de pred­sta­vlje­na u ne­ga­tiv­nom svi­je­tu u nje­mač­kim me­di­ji­ma.
Lu­ke­ov tri­jumf na par­tij­skoj kon­ven­ci­ji mo­gao bi se, na kra­ju, po­ka­za­ti kao Pi­ro­va po­bje­da, ima­ju­ći u vi­du da je de­ba­ta unu­tar stran­ke ogra­ni­če­na po spor­nim pi­ta­nji­ma, što zna­či da bi Lu­ke­o­vi stra­nač­ki ri­va­li mo­gli da u na­red­nom mje­se­ci­ma do­bi­ju na za­ma­hu.
Ne­za­do­volj­ni re­zul­ta­ti­ma kon­ven­ci­je, ne­ki čla­no­vi će na­sta­vi­ti da kri­ti­ku­ju Lu­kea zbog auto­ri­tar­nog sti­la ru­ko­vo­đe­nja stran­kom i op­tu­ži­va­će ga da je pre­vi­še blag u po­gle­du imi­gra­ci­je, EU, SAD, a pre­vi­še kri­ti­čan pre­ma Pu­ti­no­voj Ru­si­ji.
Pred­sto­je­će kon­ven­ci­je AFD u apri­lu i no­vem­bru će po­ka­za­ti ko­ja plat­for­ma će pre­vag­nu­ti: pro­a­me­rič­ki kon­zer­va­tiv­ci i pro­tiv­ni­ci eura oku­plje­ni oko Lu­kea, ili pro­ru­ski i an­ti­e­vrop­ski na­ci­o­nal­kon­zer­va­tiv­ci skon­cen­tri­sa­ni oko Ada­ma, Ga­u­lan­da i Pe­tri, za­klju­ču­je se u ana­li­zi.
(Tan­jug)


Ra­ste broj na­pa­da na azi­lan­te

BER­LIN – Broj na­pa­da de­sni­čar­skih eks­tre­mi­sta na azi­lan­te u Nje­mač­koj ra­ste, i u po­sled­njem kvar­ta­lu pro­šle go­di­ne za­bi­lje­že­no je 67 ta­kvih na­pa­da, što je vi­še ne­go u ci­je­loj 2013. go­di­ni, pi­še ju­če nje­mač­ki dnev­nik „Ta­ge­špi­gel”.
U ka­te­go­ri­ju ta­kvih na­pa­da spa­da­ju, ka­ko se na­vo­di, od na­pa­da na azi­lant­ske do­mo­ve do na­pa­da na sa­me azi­lan­te i od ras­pi­ri­va­nja ra­sne mr­žnje do na­pa­da oruž­jem ili za­pa­lji­vim sred­stvi­ma.
Pi­ta­nje azi­la­na­ta u Nje­mač­koj jed­no je od naj­va­žni­jih unu­tra­šnjo-po­li­tič­kih te­ma ko­je je iza­zva­lo i oku­plja­nja u okvi­ru Pe­gi­de – Sa­ve­za pa­tri­ot­skih Evro­plja­na pro­tiv isla­mi­za­ci­je za­pa­da, a sta­ti­sti­ka ka­že da su sa­mo u pro­šlom mje­se­cu pod­ni­je­ta 25.042 za­htje­va za azil, što je 73,1 od­sto vi­še ne­go u istom mje­se­cu la­ni.
U ja­nu­a­ru ove go­di­ne naj­vi­še za­htje­va za azil pod­ni­je­li su gra­đa­ni Si­ri­je (5.530), Ko­so­va (3.630) i na tre­ćem mje­stu Sr­bi­je, oda­kle je sti­glo 3.328, što je ne­što ma­nje ne­go u de­cem­bru la­ni, ka­da je bi­lo pod­ni­je­to 3.369 mol­bi.